Printer-friendly version Send to friend

QI GONG

Ći gong (Qi Gong) je drevna kineska veština u kojoj se kroz niz usklađenih pokreta i disanja postiže balans uma i tela.

Ći gong ima istoriju dugu oko 5000 godina. Do sredine 20. veka, izdvojilo se 5 glavnih pravaca ći gonga: Konfučijev stil, taoistički, budistički,  zdravstveni  i borilački.

Zdravstveni ći gong u sebi ima mnoge elemente čija su baza osnove kineske tradicionalne medicine. Glavni cilj ovog podsistema je samoregulacija, prevencija oboljenja, lečenje,  produžetak životnog doba i ulazak u pozne godine zdravog tela a bistrog uma.

Karakter ći 气 označava energiju, supstancu za koju su drevni Kinezi verovali da ispunjava ceo univerzum, a karakter gong 功označava akciju, pokret, kretanje. Kroz pokret utičemo na tok ćija (energije) u telu. Energija, tj. ći se nalazi svuda oko nas, a u zavisnosti od njene “gustine”, doživljavamo je u obliku stvari koje vidimo ili osećamo. Takođe,  kroz naše telo kruže različiti oblici ćija: zaštitni (ima odbrambenu i termičku funkciju), hranljivi (ishranjuje krvne sudove i organe), primarni (dobili smo ga rođenjem), pektoralni (vezuje se prvenstveno za funkciju grudnog koša)… Svaki od njih  je važan i ima određenu ulogu u funkcionisanju organizma kao celine.

Da bismo imali fizički i mentalno zdravo telo, neophodno je da tok ćija kroz meridijane (energetske protoke energije), kolaterale, akupunkturne tačke, mišiće i organe, bude konstantan i neometen. Ukoliko to nije, prva senzacija koja se u telu javlja je obično – bol. Disbalans u telu može da postoji i bez još vidljivih simptoma pa je redovno vežbanje ći gonga jedan od korisnih načina prevencije bolesti.

ZDRAVSTVENI ĆI GONG

Osnovni principi zdravstvenog ći gonga se zasnivaju na teoriji jina i janga, sistemu pet elemenata, teorijama ćija i krvi, meridijana i akupunkturnih tačaka.

Veoma je važno tokom vežbi postići jačanje sposobnosti najnižeg dan tijana (Dan Tian). U telu postoje tri dan tijana, a najniži se nalazi u području između bubrega i najodgovorniji  je za fizičko zdravlje tela. U drevnim kineskim spisima predstavljen je lopticom crvene boje. U njemu se nalazi jing, vitalna supstanca tela koju dobijamo rođenjem i koja utiče na kvalitet naših života. Vežbanjem ći gonga, jing se transformiše u supstancu koja stimuliše ćelije mozga i reproduktivne ćelije, što je jedno od objašnjenja kako se vežbanjem ći gonga poboljšavaju  pamćenje, koncentracija, a vežbači se osećaju mlađima, uz povećanu vitalnost i libido.

Pored aktivacije donjeg dan tijana, vežbama se stimulišu  i druge bioaktivne tačke na telu, poboljšava se protok ćija u kanalima, otklanjaju se blokade ukoliko postoje, što vremenom dovodi do smanjenja i konačnog  nestanka bolova.

Bioaktivne tačke na telu su one gde je komunikacija između nas i okoline prirodno povećana, odnosno, na tim mestima smo osetljiviji. To su, na primer, akupunkturne tačke na sredini dlanova, stopala, najviša tačka na lobanji… Mnogo je tačake na telu čijom stimulacijom možemo uticati na povećanje ćija, njegov neometan tok  i samim tim preventivno delovati na pojavu oboljenja. Ovo može biti korisno naročito u vreme prehlada i virusnih oboljenja. Po teoriji kineske tradicionalne medicine, što je naša vitalna sila jača, to smo manje izloženi dejstvu patogenih faktora.

Veoma često primenjivan pokret u vežbama je takozvano lupkanje, odnosno udaranje po telu na određenim mestima i određenog pravca. Na ovaj način balansiramo jin i jang stranu našeg tela, a zatim mehanički utičemo na kretanje ćija po meridijanima. Najvažnije je to što obezbeđujemo neometan protok odbrambenog,  tzv. vei (wei) ćija, jer je upravo on taj koji se kreće površinom našeg tela. Kako on u isto vreme reguliše temperaturu našeg tela i utiče na otvaranje i zatvaranje znojnih pora, ovo je jedno od objašnjenja zašto zimogrožljivim ljudima, onima koji se spontano ili ne znoje uopšte,  prija vežbanje ove veštine koja posle nekog vremena dovodi do balansa pomenute simptome.

Ono što je nama poznato kao cirkulacija, u kineskoj medicini je kretanje ćija i krvi, a vežbama direktno utičemo na njihov tok.

Masaža lica aktivnim dlanovima poboljšava mikrocirkulaciju kože lica; na taj način se formira ći polje kože. Tapkanjem po tačkama i meridijanima delujemo na ubrzano stvaranje kolagena i fibroblasta , pa vežbanjem ći gonga koža postaje svežija, sjajnija, zdravija. U stara vremena ovo je bila “kozmetička tehnika podmlađivanja”.

Poznato je da se tokom vežbanja ći gonga stvara posebna vrsta pljuvačke, tzv. “žad”, “zlatna” ili “ brilijantna” pljuvačka. Sam naziv naglašava njenu vrednost i značaj za telo. Treba je progutati brzo . Jedna od mnogobrojnih  ispitivanja o unutrašnjim hemijskim promenama koje se u telu dešavaju nakon vežbanja ći gonga,  pokazala su da  ta pljuvačka sadrži dosta mikroelemenata koji imaju pozitivan efekat na sluznice želuca, tankog i debelog creva. Ovim se objašnjava pozitivan uticaj ći gonga na regulaciju metaboličkih procesa digestivnog sistema.

Posebna vrsta ći gonga jeste tzv. ći gong pet elemenata. U kineskoj tradicionalnoj medicine, krug pet elemenata je osnov prema kome funkcioniše naše telo unutra a proroda spolja. Prateći osnovne principe ovih pet elemenata, delujemo na povećanje vitalnosti unutrašnjih organa i njihovo usklađivanje sa spoljašnjim promenama. Nekada pokretu priključujemo izgovaranje zvukova, jer svakom elementu vibratorno odgovara jedan zvuk koji aktivira funkciju odredjenih organa.

Čini se da svaki pokret ći gonga predstavlja pokret mudrosti u kome objedinjujemo kretanje vitalne energije tela sa buđenjem aktivnosti akupunkturnih tačaka.  Tokom vežbi postajemo svesni  mogućnosti tela da samo prepozna šta mu odgovara a šta ne. Naše je da budemo tu, oslušnemo i ispratimo.

VEŽBA – Istrljajte nos.

Izbalansirajte jin i jang tela i još mnogo toga…

Kako jednostavno trljanje nosa može imati toliko pozitivnih efekata?

Ovo je jedan od često primenjivanih pokreta tokom  vežbi. Pre svega, intezivno istrljajte dlanove, čime balansirate jin i jang stranu tela. Zatim položite vrhove prstiju u udubljenje koje se nalazi na sredini između spoljašnjeg ruba nozdrva i nazolabijalne brazde.

Zatim lagano a intezivno istrljati strane nosa i pomenuto udubljenje .  Zaštitni , tzv. vei ći našeg organizma kruži po površini tela a naročito oko otvora tela, kao što su ušni, nosni … Ovom stimulacijom  delujemo na  neometano kretanje vei ćija. U isto vreme, stimulacijom nosa indirektno delujemo na pluća (pluća se shodno osnovnim teorijama  kineske  medicine “otvaraju” u nosu), a ona su odgovorna za imunitet tela. U samom korenu nosne brazde nalazi se poslednja tačka meridijana debelog creva, koja u prevodu znači “dobrodošao mirisu”. Stimulacija ove tačke ima višestruki efekat. Koristi se u terapiji kod osoba kojima je smanjeno čulo mirisa, kod opstrukcija nosa, akutnog i hroničnog sinusitisa…

Ovu tačku koristimo i u tretmanima kod odvikavanja od pušenja i regulisanja telesne težine. Naime, indirektno delujemo na čulo mirisa kojim registrujemo različite draži, pa i mirise vezane za hranu i duvan.

Kada vežbamo ći gong, budimo i dolazimo u kontakt sa dubljom inteligencijom našeg tela, osvešćujući šta je za nas dobro a šta ne. Dodatnim jačanjem vitalnosti bubrega i slezine, na primer, jačamo i snagu volje, pa postajemo odlučniji u donošenju svojih odluka.